spacer.png, 0 kB
    Wetter Ostsee
BETA vesti

Find more about Weather in Краљево, RB
Click for weather forecast

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Reportaže
Ulica Nikoletine Bursaća vida ljute rane
Napisao P.M.   
petak, 17 decembar 2010 21:28

            Ulica Nikoletine Bursaća u Kraljevu, koja je dobila ime po junaku iz romana Branka Ćopića, juče je po mrazu vidala preteške rane koje joj je zemljotres naneo 3. novembra.
Opširnije...
 
Kako je Englez Džon Hekles postao Srbin
Napisao D.M.   
utorak, 05 oktobar 2010 19:16

Englez koji pije čaj samo kada je bolestan, državljanin Srbije i pravoslavac,  zaljubljen u suprugu Grozdanu iz Zemuna, pravnik  po struci i član Gradskog odbora Nove Srbije u Kraljevu, kratko bi glasila skica za portret Džona Heklesa koji je 2005.godine odlučio da život nastavi u ovom delu Balkana. Osnovni razlog da se preseli u Srbiju bila je ljubav prema Grozdani, a kako nam reče na tečnom srpskom jeziku, ostalo se poslagalo samo po sebi.
- Verovatno je to prst sudbine da dok sam radio u Fondaciji ,,Karić,, u Engleskoj upoznam moju Grozdanu. Rodila se ljubav prema jednoj Srpkinji i došao sam u Srbiju koju sam takođe, oduvek voleo. Znate, ja sam po očevoj i majčinoj liniji Škot i Irac koji po mnogo čemu imaju sličnosti sa Srbima. Grozdana i ja smo ovde usvojili sina Ivana, i naš život je sada potpun i prepun ljubavi, objašnjava Džon.
Još 1999.godine neposredno posle bombardovanja Srbije, dok je bio u Engleskoj iz protestantske vere je otišao u u tamošnju srpsku pravoslavnu crkvu i prihvatio pravoslavlje. Dobio je  kršteno Jovan po kome ga prijatelji sada i oslovljavaju.
- Po mom mišljenju pravoslavlje je u duhovnom smislu mnogo jače od protestantske veroispovesti. Pravoslavac sam već jedanaest godina, slavim slavu Svetog Jovana, što je Grozdanina devojačka slava, a sada i moja. U Londonu sam učestvovao u svim demonstracijama protiv bombardovanja Srba, a ovde sam i član hora u zemunskoj crkvi Sveta Trojica, priča Džon.
Njegovo prvo  političko opredeljenje u zemlji Srbiji je bilo radikalsko, ali se nije učlanio u to stranku. Tomine naprednjake smatra ,,previše komerzijalizovanim,,. Pre godinu dana jedna privatna poseta Velimiru Iliću u Čačku, presudila je da se učlani u Novu Srbiju. Na nagovor stare prijateljice Nataše Đorđević, sekretara Gradskog odbora ove stranke u Kraljevu, postao je njegov član.
- U Engleskoj sam bio konzervativac. Ovde sam tražio neku sredinu i posle razgovora sa srdačnim i otvorenim Veljom, smatram da je Nova Srbija moj pravi politički pravi izbor. A, što se tiče Kraljeva, moja prijateljica Nataša Đorđević je sekretar Gradskog odbora ove stranke u Kraljevu, i ona mi je preporučila da se učlanim baš u njega. Potpisao sam pristupnicu i zavoleo Kraljevo. Mnogo prijatelja imam ovde i grad je prelep, sa osmehom konstatuje Džon.
U domovinu Englesku odlazi na svaka četiri meseca, samo da bi obišao majku. Što se tiče njegovog privatnog života sa Grozdanom i sinom Ivanom u porodičnoj kući u Zemunu, Džon reče kako je ,,zadovoljan i ništa tu ne bi menjao,,. Kada je reč o srpskoj politici, savetuje:
- Voleo bih da vidim više dostojanstva, pozitivnih vrednosti i više oslanjanja na Ruse koji su pravoslavci, što bi dalo duhovno snagu Srbima, zaključio je tokom susreta u Kraljevu Džon - Jovan Hekles, Englez po rođenju, Srbin i pravoslavac po opredeljenju.
Šumadijski umesto engleskog čaja
Na naše pitanje da li i dalje poštuje engleski tajming za ispijanje čaja, posebno onaj u pet sati po podne, Džon je odmahnuo rukom.
Ma kakvi, čaj pijem samo kada sam bolestan. Pošto sam postao pravi Srbin pijem kafu i uz kafu rakijicu koju mnogo volim, iako ne mogu puno da popijem. Sam je pravim od grožđa iz malenog vinograda u dvorištu. A što se jela tiče, obožavam kompletnu srpsku kuhinju i zimnicu, posebno ajvar koji Grozdana i ja sami spremamo.
Podučava buduće biznismene
Džon Hekles je stručnjak pravnih nauka za poreski sistem. Kao član Privredne komore Engleske nastoji da pomogne u saradnji Srbije i njegove rodne zemlje. U Zemunu mlade poslovne ljude iz Srbije podučava engleskom jeziku, i redovan je učesnik stručnih skupova iz oblasti privrednog prava.

 
U domu Rada Erca preci maju svoje mesto
Napisao D.M.   
sreda, 29 septembar 2010 19:45

Malo je ljudi u Srbiji poput Rada Erca iz Kraljeva, koji predmete svojih predaka ljubomorno čuva od zaborava. Ovaj fakultetski obrazovani čovek sa suprugom Evicom i dva sina Velizarom i Vladimirom u delu grada zvanom Grdica, bukvalno živi u kući-muzeju u kojoj svaki ćošak  podseća na njegove Erce poreklom iz Ušća. U svojoj malenoj stolarskoj radionici u dvorištu, Rade godinama jednom po jednom predmetu koji su pripadali dedi Radovanu i ocu Velizaru, vraća stari sjaj i čini ih još lepšim.

Opširnije...
 
Gordanina sreća iz zrna heljde
Napisao D.M.   
petak, 24 septembar 2010 10:16

Do ostvarenja svog ljubavnog i materinskog sna, Gordana Ilić iz Kraljeva, uzgajivačica heljde, kaže da je došla upravo zahvaljujući ovoj žitarici koju naziva sada naziva ,,biljkom ljubavi,,.  Pre nešto više od dve godine udala se za okorelog neženju, sada pedesetšestogodišnjeg Slobodana Ilića iz Milakovca, i u svojoj četrdeset prvoj godini rodila mu kći Jovanu, koja ima godinu i po dana.

A, pre otprilike četiri godine, novinarska priča o Gordani, sa tada devojačkim prezimenom Romčević, počinjala je  rečima kako je ,,ova žena, dokazala da  bavljenje poljoprivrednom može biti uspešno i bez sopstvenog zemljišta i mehanizacije, proizvodeći na šest hektra zemlje na Rudnu devet tona heljdinog zrna,,… Ni slutila nije da negde iz prikrajka jedan Slobodan, tada zakleti neženja, čita u novinama šta se zbiva sa lepom i sposobnom Gordanom.

- Zahvaljujući medijima, on je čuo za mene! Bilo mu je interesantno što se  jedna žena tako bori sama u životu. Onda smo se preko prijatelja upoznali, a ja sam mu često pravila palačinke od heljde tokom druženja. Valjda je tada ta biljka ljubavi ,,proradila,, u njemu, zaljubio se i poželeo da mu ja budem supruga. Venčali smo se posle tri-četiri meseca, ali s obzirom da smo oboje stariji, strahovali smo da li ćemo imati decu, priča Gordana.

Sudeći po razvoju događaja, nisu morali dugo da čekaju. Kome se hoće, hoće se, pa tako i u njihovom slučaju. Život u Milakovcu i priroda su, kako reče Gordana, učinili svoje.

- Baš smo brinuli, da li ćemo imati potomstvo, koje smo oboje silno želeli. Onda smo se prepustili situaciji, jer nam je bilo jasno da naše godine za rađanje nisu optimalne. Ipak, jeli smo zdravu hranu, šetali po svežem seoskom vazduhu, spavali na heljdinom jastuku, i dogodilo se! Brzo sam ostala u drugom stanju, i pre godinu i po dana rodila zdravu devojčicu, sa osmehom izgovara srećna majka.

Trudnoću je iznela bez i jednog leka. Normalno se ponašala i osećala, kao svaka zdrava trudnica. Ipak, svakodnevno je spremala jela od heljde, pite, kaše, peciva…. Na porođaju u kraljevačkom porodiluštu lekari su stanje novorođene Jovane, ocenili čistom desetkom.

Gordana je presrećna, i duboko veruje da joj je život promenila čudesna heljda. Veli, od nje je sve počelo.

- Heljda mi je donela sreću. Od prve semenke koju sam zasejala na njivi u mom Rudnu otakle mi je otac, sve mi je krenulo kako valja. Ni mog Slobodana ne bih srela da nisam počela da sejem heljdu. Danas sam srećna, zadovoljna porodična žena, veselo će Gordana.

Studirala je ona veterinu u Beogradu i dogurala do četvrte godine, kada joj  je ponestalo para za nastavak školovanja. Pokušala je da nađe zaposlenje u glavnom gradu, ali radom od  po desetak sati dnevno za male pare nije mogla da izdržava sebe. Bila je prinuđena da se vrati u Kraljevo. Grozničavo je razmišljala čime da se bavi, kako da zaradi novac za nastavak školovanja i normalan život. Sinulo joj je dok je držala na krilu Sveto pismo i tekstove vladike Nikolaja Velimirovića.

- Dok Sveto pismo u kome stoji da "Ako čovek ima malo vere, kao seme gorušično, može pokrenuti planine i promeniti sebe", sinulo mi je da nešto sejem jer, kažu svete knjige, kada čovek baci seme u zemlju, ono propadne, ali daje novi život. Pomislila sam zašto i ja ne krenem u novi život sejući heljdu, priseća se Gordana  svojih početaka sa žitaricom koja joj je život promenila.

Da za sreću nikada nije kasno, potvrđuje i ova priča. Lepo žive Gordana i Slobodan sa svojom ćerkom Jovanom. Srećni otac ima firmu za uvođenje parnog grejanja. Dobro mu ide posao, a njegova supruga tezgu sa proizvodima od heljde na kraljevačkoj pijaci i odličan plasman u Srbiji. U toku je i građenje mlina za mlevenje zrna. Drugim rečima, za budućnost male Jovane nema zime, a ako Bog da kako reče Gordana, i za još jednog člana srećne porodice Ilić.

 

Gordana zvana Heljdana

 

Zbog posla kojim se bavi, Gordanu Ilić u Kraljevu nazivaju Heljdanom. Tako se sve češće i predstavlja, tako je uveliko oslovljavaju i lični i poslovni prijatelji.

Potrudiću se da u Zavodu za zaštitu privatne svojine zaštitim ovo svoje novo ime. Ni sama ne znam kako je počelo, ali za sve sam sada Heljdana. Dopada mi se i želela bih da jednog dana otvorim sa ovim imenom u kome će se služiti hrana od heljde. Znate, heljda više nije za mene samo posao. Ona je simbol svega dobrog što mi se dogodilo u poslednje četiri godine, smatra Gordana, zvana Heljdana.  

 

Japanski kult heljde

 

Kroz aktuelne trendove zdravije ishrane u poslednje vreme sve češce se spominje heljda. Najrasprostranjeniji oblici korišćenja su zrno, sušena stabljika i cvet za čaj. Međutim, u japanu ona se posmatra kao kultna biljka. Naime, Japanci heljdu nazivaju ,,biljkom ljubavi,, jer se u vreme njenog cvetanja u Zemlji izlazećeg sunca sklopi najviše brakova. Kako Japanci, tako i Gordana i Slobodan.

 

D.Marković

 

 
Video zapis
Napisao P.M.   
četvrtak, 27 maj 2010 00:00
 
Video zapis
Napisao P.M.   
nedelja, 09 maj 2010 00:00
 
Video zapis
Napisao P.M.   
četvrtak, 29 april 2010 11:27
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Copyright © 2005 - Your Company Name - design my rockettheme.com spacer.png, 0 kB