Do ostvarenja svog ljubavnog i materinskog sna, Gordana Ilić iz Kraljeva, uzgajivačica heljde, kaže da je došla upravo zahvaljujući ovoj žitarici koju naziva sada naziva ,,biljkom ljubavi,,.  Pre nešto više od dve godine udala se za okorelog neženju, sada pedesetšestogodišnjeg Slobodana Ilića iz Milakovca, i u svojoj četrdeset prvoj godini rodila mu kći Jovanu, koja ima godinu i po dana.

A, pre otprilike četiri godine, novinarska priča o Gordani, sa tada devojačkim prezimenom Romčević, počinjala je  rečima kako je ,,ova žena, dokazala da  bavljenje poljoprivrednom može biti uspešno i bez sopstvenog zemljišta i mehanizacije, proizvodeći na šest hektra zemlje na Rudnu devet tona heljdinog zrna,,… Ni slutila nije da negde iz prikrajka jedan Slobodan, tada zakleti neženja, čita u novinama šta se zbiva sa lepom i sposobnom Gordanom.

- Zahvaljujući medijima, on je čuo za mene! Bilo mu je interesantno što se  jedna žena tako bori sama u životu. Onda smo se preko prijatelja upoznali, a ja sam mu često pravila palačinke od heljde tokom druženja. Valjda je tada ta biljka ljubavi ,,proradila,, u njemu, zaljubio se i poželeo da mu ja budem supruga. Venčali smo se posle tri-četiri meseca, ali s obzirom da smo oboje stariji, strahovali smo da li ćemo imati decu, priča Gordana.

Sudeći po razvoju događaja, nisu morali dugo da čekaju. Kome se hoće, hoće se, pa tako i u njihovom slučaju. Život u Milakovcu i priroda su, kako reče Gordana, učinili svoje.

- Baš smo brinuli, da li ćemo imati potomstvo, koje smo oboje silno želeli. Onda smo se prepustili situaciji, jer nam je bilo jasno da naše godine za rađanje nisu optimalne. Ipak, jeli smo zdravu hranu, šetali po svežem seoskom vazduhu, spavali na heljdinom jastuku, i dogodilo se! Brzo sam ostala u drugom stanju, i pre godinu i po dana rodila zdravu devojčicu, sa osmehom izgovara srećna majka.

Trudnoću je iznela bez i jednog leka. Normalno se ponašala i osećala, kao svaka zdrava trudnica. Ipak, svakodnevno je spremala jela od heljde, pite, kaše, peciva…. Na porođaju u kraljevačkom porodiluštu lekari su stanje novorođene Jovane, ocenili čistom desetkom.

Gordana je presrećna, i duboko veruje da joj je život promenila čudesna heljda. Veli, od nje je sve počelo.

- Heljda mi je donela sreću. Od prve semenke koju sam zasejala na njivi u mom Rudnu otakle mi je otac, sve mi je krenulo kako valja. Ni mog Slobodana ne bih srela da nisam počela da sejem heljdu. Danas sam srećna, zadovoljna porodična žena, veselo će Gordana.

Studirala je ona veterinu u Beogradu i dogurala do četvrte godine, kada joj  je ponestalo para za nastavak školovanja. Pokušala je da nađe zaposlenje u glavnom gradu, ali radom od  po desetak sati dnevno za male pare nije mogla da izdržava sebe. Bila je prinuđena da se vrati u Kraljevo. Grozničavo je razmišljala čime da se bavi, kako da zaradi novac za nastavak školovanja i normalan život. Sinulo joj je dok je držala na krilu Sveto pismo i tekstove vladike Nikolaja Velimirovića.

- Dok Sveto pismo u kome stoji da "Ako čovek ima malo vere, kao seme gorušično, može pokrenuti planine i promeniti sebe", sinulo mi je da nešto sejem jer, kažu svete knjige, kada čovek baci seme u zemlju, ono propadne, ali daje novi život. Pomislila sam zašto i ja ne krenem u novi život sejući heljdu, priseća se Gordana  svojih početaka sa žitaricom koja joj je život promenila.

Da za sreću nikada nije kasno, potvrđuje i ova priča. Lepo žive Gordana i Slobodan sa svojom ćerkom Jovanom. Srećni otac ima firmu za uvođenje parnog grejanja. Dobro mu ide posao, a njegova supruga tezgu sa proizvodima od heljde na kraljevačkoj pijaci i odličan plasman u Srbiji. U toku je i građenje mlina za mlevenje zrna. Drugim rečima, za budućnost male Jovane nema zime, a ako Bog da kako reče Gordana, i za još jednog člana srećne porodice Ilić.

Gordana zvana Heljdana

Zbog posla kojim se bavi, Gordanu Ilić u Kraljevu nazivaju Heljdanom. Tako se sve češće i predstavlja, tako je uveliko oslovljavaju i lični i poslovni prijatelji.

Potrudiću se da u Zavodu za zaštitu privatne svojine zaštitim ovo svoje novo ime. Ni sama ne znam kako je počelo, ali za sve sam sada Heljdana. Dopada mi se i želela bih da jednog dana otvorim sa ovim imenom u kome će se služiti hrana od heljde. Znate, heljda više nije za mene samo posao. Ona je simbol svega dobrog što mi se dogodilo u poslednje četiri godine, smatra Gordana, zvana Heljdana.  

Japanski kult heljde

Kroz aktuelne trendove zdravije ishrane u poslednje vreme sve češce se spominje heljda. Najrasprostranjeniji oblici korišćenja su zrno, sušena stabljika i cvet za čaj. Međutim, u japanu ona se posmatra kao kultna biljka. Naime, Japanci heljdu nazivaju ,,biljkom ljubavi,, jer se u vreme njenog cvetanja u Zemlji izlazećeg sunca sklopi najviše brakova. Kako Japanci, tako i Gordana i Slobodan.

D.Marković