spacer.png, 0 kB
    Wetter Ostsee
BETA vesti

Find more about Weather in Краљево, RB
Click for weather forecast

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Reportaže
Kuja prihvatila da doji mače
Napisao Agencija Beta   
petak, 06 septembar 2013 16:29

KRALJEVO – Prizor kuje koja doji mače ovih dana iznenađuje mnoge Kraljevčane koji se sticajem okolnosti nađu na prilazu Novom groblju smeštenom na brdu iznad grada.
Vlasnica obližnje cvećarske radnje, Marijana Zdravković, svakodnevni je svedok te neobične pojave u životinjskom svetu.
„Bez obzira na to što danima gledam kako Kujica, kako smo je mi ovde nazvali, doji mače zvano Barutanče, svakog jutra se iznova iznenadim, a još kada znam da su i jedno i drugo odbačeni od vlasnika, bolje rečeno izbačeni iz automobila da se sami snalaze, ovaj prizor prosto deluje nekako potresno”, rekla je Marijana Zdravković za agenciju Beta.
Veterinar Vladimir Pajović iz Kraljeva za agenciju Beta je kazao da postoje dve teorije zbog kojih dolazi do pojave takvog fenomena, obe zasnovane na jako izraženom materinskom instinktu.
„Jedna od teorija je da je kuja izgubila svoje potomstvo gde tu kao faktor presuđuje jako izražen materinski instinkt zbog čega je prihvatila mače kao svog potomka. Ovakve pojave izaziva i fiziološki poremećaj osećaja lažne trudnoće kod kuja, kada počinje da luči mleko, sprema jazbinu za koćenje, i takođe zbog jakog materinskog instinkta drugu vrstu prihvata kao svoju”, naveo je Pajović.
Kao primer, on je naveo slučaj lavice iz Afrike koja je posle gubitka potomstva dojila malu antilopu.
„Znajući da su lavovi večiti progonitelji antilopa, taj slučaj je baš bio izuzetna prirodna pojava, ali lavica je posle žestoke borbe sa lavom braneći antilopu, izgubila bitku i on je pojeo mladunče”, naveo je kraljevački veterinar.
Kujica i Barutanče su omiljeni u tom delu grada, meštani ih hrane, a prema rečima Marijane Stanković, dve životinje šalju poruku svetu kako se sve vrste i rase mogu složiti radi opstanka života.

Beta

objavljeno: 06.09.2013.

 
Ratni vojni invalid štrajkuje gladju
Napisao P.M.   
petak, 12 jul 2013 17:20

 


Ratni vojni invalid Saša Aksić iz Žiče kod Kraljeva danas drugi dan štrajkuje glađu ispred zgrade gradske uprave, zahtevajući legalizaciju linijskih taksi vozila, jer mu je to jedini izvor prihoda.

Samo traži da ga puste da radi
 

"Na štrajk glađu sam se odlučio iz očaja i samo u kovčegu mogu da me odnesu odavde, jer smo i supruga i ja bez posla iako imamo dvoje dece, a jedini izvor prihoda nam je zarada od linijskog taksi prevoza kojim sam se bavio iako sam težak dijabetičar, ali nam nadležne inspekcije to ne dozvoljavaju", rekao je Aksić.

Navodeći da ima podršku kolega koji se bave linijskim taksi prevozom u gradu, Aksić je rekao da bi legalizacija linijskog taksi prevoza bila jedino rešenje za sve koji se bave tim poslom, jer drugi nemaju.

"Mi ništa ne tražimo više od toga osim da nas legalizuju, da plaćamo uredno svoje obaveze, a to što vozimo po ceni autobuske karte interna je stvar, jer svaki građanin može da bira ko će ga i po kojoj ceni prevoziti", rekao je on.

Aksić je naveo primer Čačka kao rešenje za probleme linijskih taksi prevoznika.

"Na primer, u Čačku je to regulisano tako što linijski taksisti mesečno plaćaju taksu od 5.000 dinara gradu i mirno rade svoj posao, navodi Aksić.

On je kazao da je kao vojni rezervista u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije bio ranjavan, zbog čega je proglašen ratnim vojnim invalidom sa 60 odsto oštećenja, kao i da mu država još duguje oko 2.500 evra na ime ratnih dnevnica.

Štrajkac glađu Saša Aksić je podsetio da je posle povrataka s kosovskog ratišta dobio dijabetes, i da injekcije insulina prima tri puta dnevno kao terapiju, koju je zbog gladovanja obustavio tokom dva danas štrajka.

Linijski taksi prevoz u Kraljevu podrazumeva prevoz putnika na uglavnom ustaljenim relacijama po cenama sličnim u autobuskom prevozu.
Beta

 
Ratni vojni invalid štrajkuje gladju
Napisao P.M.   
petak, 12 jul 2013 17:02




Ratni vojni invalid Saša Aksić iz Žiče kod Kraljeva danas drugi dan štrajkuje glađu ispred zgrade gradske uprave, zahtevajući legalizaciju linijskih taksi vozila, jer mu je to jedini izvor prihoda.

"Na štrajk glađu sam se odlučio iz očaja i samo u kovčegu mogu da me odnesu odavde, jer smo i supruga i ja bez posla iako imamo dvoje dece, a jedini izvor prihoda nam je zarada od linijskog taksi prevoza kojim sam se bavio iako sam težak dijabetičar, ali nam nadležne inspekcije to ne dozvoljavaju", rekao je Aksić.

Navodeći da ima podršku kolega koji se bave linijskim taksi prevozom u gradu, Aksić je rekao da bi legalizacija linijskog taksi prevoza bila jedino rešenje za sve koji se bave tim poslom, jer drugi nemaju.

"Mi ništa ne tražimo više od toga osim da nas legalizuju, da plaćamo uredno svoje obaveze, a to što vozimo po ceni autobuske karte interna je stvar, jer svaki građanin može da bira ko će ga i po kojoj ceni prevoziti", rekao je on.

Aksić je naveo primer Čačka kao rešenje za probleme linijskih taksi prevoznika.

"Na primer, u Čačku je to regulisano tako što linijski taksisti mesečno plaćaju taksu od 5.000 dinara gradu i mirno rade svoj posao, navodi Aksić.

On je kazao da je kao vojni rezervista u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije bio ranjavan, zbog čega je proglašen ratnim vojnim invalidom sa 60 odsto oštećenja, kao i da mu država još duguje oko 2.500 evra na ime ratnih dnevnica.

Štrajkac glađu Saša Aksić je podsetio da je posle povrataka s kosovskog ratišta dobio dijabetes, i da injekcije insulina prima tri puta dnevno kao terapiju, koju je zbog gladovanja obustavio tokom dva danas štrajka.

Linijski taksi prevoz u Kraljevu podrazumeva prevoz putnika na uglavnom ustaljenim relacijama po cenama sličnim u autobuskom prevozu.
Beta

 
Vodiči za energiju iz obnovljivih izvora
Napisao KV Online   
utorak, 02 april 2013 18:56

Na sajtu Grada postavljeno je 6 vodiča za investitore, za oblast Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i izgradnja energetskih postrojenja u Srbiji, Uputstvo se odnosi na potrebne procedure u postupku dobijanja dozvole za igradnju postrojenja na biomasu, hidroeletrane, vetroelektrane, hidrogeotermalana, solarna i termosolarna postrojenja.
Cilj Republike Srbije je da do 2020.godine 27 odsto od bruto potrošene energije potiče iz obnovljivih izvora energije.

Opširnije...
 
Srpska pravoslavna crkva (SPC) sutra slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vern
Napisao KV Online   
utorak, 18 decembar 2012 23:30

Srpska pravoslavna crkva (SPC) sutra slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Sveti Nikola je najrasprostranjenija slava medju Srbima i slavi se na dan kada je ovaj svetac 343. Preminuo,  6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru. U znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari I Italiji.
 u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika, slao bogate priloge i celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je, kako je verovao, Sveti Nikola povratio vid. Nikola se slavi i 22. Maja.
U Bariju je u njegovu čast podignuta crkva koju je Sveti srpski kralj Stefan Dečanski bogato darivao verujući da mu je Sveti Nikola povratio vid.
Prema predanju, vodjen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrdje, i već je svojom pojavom  donosio utehu, mir i dobru volju medju ljude.
Sveti Nikola je duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Svu imovinu nasleđenu od roditelja kao sin jedinac, posle njihove smrti je podelio siromašnima.

 
 

 
Prva restitucija u Kraljevu posle 53 godine
Napisao KV Online   
utorak, 18 decembar 2012 18:41

Nekadašnjem vlasniku prodavnice ,,Obućina”, Svetozaru Sulejmanoviću iz Kraljeva, danas je rešenjem Agencije za restituciju ovaj prodajni prostor koji mu je nacionalizacijom oduzet 1958 godine,  vraćen u vlasništvo, što je i prvi slučaj restitucije u Kraljevu.
 
Kljucceve vraćenog lokala Sulejmanovichu uruccio je gradonačelnik Kraljeva Dragan Jovanović, rešenje o povraćaju imovine direktor  Agencije za restituciju područne jedinice Kragujevac, Beko Jovanović, a na oklon od Grada Kraljev uveličаnu staru fotografiju оvog dela grada.

,,Danas smo uručili pravosnažno i izvršno rešenje kojim se vraća lokal bivšim vlasnicima, a mi smo na ogromnom i kompleksnom zadatku jer je u pitanju ogromna imovina koja treba da se vrati posle 60-70 godina”, kazao je Jovanović.
 
,,Ima pohvala i pozitivnih reakcija pre svega iz Evropske unije i Vensan Dežer je pohvalio napredak Republike Srbije baš u oblasti imovinsko pravnih odnosa kroz rad Agencije za restituciju”, izjavio  je  Beko Jovanović.
 
On je objasnio novinarima da je povraćaj imovine pravno vrlo komplikovan, ali i da je u ovom poslu prioritetna saradnja sa lokalnim samoupravama.
 
,,Posle rada na restituciji dugom šest meseci, vraćena je imovina vlasnicima u vrednosti od 80 miliona evra na teritoriji čitave Republike Srbije, a na teritoriji koju pokriva naša područna jedinica od 52 opštine imamo oko 2.200 predmeta za restituciju”, rekao je Jovanović, dodajući da je struktura imovine koja se vraća, vrlo različita.
 
Prema rečima Svetozara Sulejmanovića, bivšeg, odnosno sadašnjeg vlasnika prodavnice ,,Obućina” u ulici Miloša Velikog u kojoj se godinama nalazi prodajno mesto Industrije ,,Obuće Beograd”, on će naredne tri godine naplaćivati zakup od  korisnika prostora, a zatim će ovim lokalom raspolagati po sopstvenom nahođenju.
 
,,Eto, dočekao sam da u 73 gopdini života dobijem svoj lokal koji mi je tadašnja država nacionalizovala 1958.godine, jer se navodno po povratku iz vojske iste godine, nisam bavio privatnim poslom. Danas mojoj sreći nema kraja, država je postupila pošteno i pravda je zadovoljena”, izjavio je Sulejmanović.

 
Golub hrani labudove
Napisao KV Online   
subota, 17 novembar 2012 19:20

Golub Cvetković, zemljoradnik iz sela Podunavci na pola puta izmedju Kraljeva i Vrnjačke Banje, već dve i po godine brine o paru labudova na Podunavskim barama nedaleko od obale Zapadne Morave.

Od kako su ove ptice izabrale baš ovaj kraj za svoje stanište, Golub ih svakog dana hrani kukuruzom, rekavši da i kada odlete, jedan njegov, samo njima prepoznatljiv zvižduk dovoljan je da se pojave.

"Laza i Bisa, kako sam ih ja nazvao, dolaze samo kada ja zažviždim! Znaju da ih zovem na ručak koji ne propuštaju. Inače, Lazina sudbina nije laka. Bio je već jednom "oženjen" ženkom koja je stradala od hica iz lovačke puške. Sve do prošle godine ovde je živeo sam i jedino se sa mnom družio", priča Golub.

On kaže da je i Laza bio ranjen čim se pojavio na ovim barama. Dramlijama iz puške izrešetana mu je jedna noga, ostala izbušena, ali je labud prezdravio.

Sudbinu usamljenog labuda promenio je dolazak jedanestočlanog jata ovih ptica na Podunavske bare. Prema rečima naseg sagovornika koji je pratio celu situaciju, Laza im se odmah pridružio. Ipak, kada se jato pripremalo za odlazak iz ovog područja, najlepšu labudicu sa kojom se najviše zbližio, izabrao je za svoju saputnicu.

"Neverovatno je bilo gledati kako svi labudovi odleću, a Laza bukvalno izvlači Bisu iz jata i dovodi je baš ovde, na mesto gde ih ja uvek hranim", objašnjava Golub dok dve prelepe bele ptice plutaju ispred njega, zaranjajući glavu u vodu kako bi pojele bačeni kukuruz.

Ljudi su umešali svoje prste i kada je reč o Lazinom i Bisinom potomstvu. Labudica je izlegla tri jaja i na njima nepomično ležala čitavih osamdeset sedam dana. Samo jednom je prišla bari da se napije vode i neko ih je ukrao!

"Tužno je bilo gledati ovaj prizor. Laza joj je u kljunu nosio bačeni kukuruz da je nahrani. A, onda, neko je samo poharao gnezdo. Posle ovoga je snela još dva jaja. Opet je ležala na njima neko vreme, ali su bila prazna, neoplodjena", objašnjava Golub.

Cvetković nam je kazao da mesečno potroši oko 15 kilograma kukuruza na hranjenje labudova.

"Znate, i ja sam u teškoj materijalnoj situaciji, a retko ko može da razume da galebovima bacam hranu. Ima ljudi koji mi poklone kukuruz, nešto ja izvadim iz mog ambara, i snalazim se. Za Lazu i Bisu mora da ima. Želim samo da ih niko ne dira, i da jednog dana Podunavskim barama zaplove mali labudovi, njihovi ptići", zaključio je Golub.

Napuštajući Podunavske bare, setismo se i porekla njihovog naziva. Ovde su nekada u jatima sletali vrapci dolazeći iz Podunavlja, po čemu su bare i dobile ime. Sve u svemu potpuno ptičja priča.

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Copyright © 2005 - Your Company Name - design my rockettheme.com spacer.png, 0 kB