Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković je u subotu, otvarajući u Kraljevu

centralnu manifestaciju Dani evropske baštine u Srbiji 2012., na temu  “Darivanje i

zadužbinarstvo”, rekao da je “shvatanje kulture postalo  zajednički imenitelj u stvaranju

moderne evropske države
“Srpski vladari su zidali zadužbine za života, kada je srpska država bila na vrhuncu svoje

moći,ali i tokom više vekova turske vladavine, a zatim se u doba prosvetiteljstva proširilo

na sve društvene slojeve”, rekao je on naglasivši  da je  shvatanje kulture postalo

zajedniccki imenitelj u stvaranju moderne evropske države.rekao je  ministar kulture.
On je istakao da je danas zadužbinarstvo postalo prava retkost i naveo primer legata Olivere

Radojković Čolović.

“Ovaj legat je dokaz da još postoje ljudi koji prepoznaju vrednost kulturne basstine koja

nas predstavlja u svetu”, kazao je Petković.

U Narodnom muzeju u Kraljevu su danas otvorene izložbe Zadužbine i
zadužbinarstvo u tradiciji srpskog naroda i dečja izložba Mladi zadužbinari, a na Trgu

ispred
Muzeja izložba Put zadužbinarstva.

Blizina najstarijih zadužbina,  manastir Studenica iz 1190.
godine, Gradac i Žiča, odredili su Kraljevo za mesto održavanja
centralne proslave Dana evropske baštine u Srbiji 2012. godine.

Manifestacija je započela  obilaskom manastira Studenica i Žiča, a obuhvatila je obilazak

Zadužbine Petra Bogavca, zatim i Zadužbine Živke Djokić
u kojoj se nalazi Crveni krst u Kraljevu i Legata Olivere Radojković-Čolović.

.U programu otvaranja minifestacije na Trgu Svetog Save u Kraljevu učestvovali su muzički

talenti iz Kraljeva Nikola i Bojana Peković, Udruženje guslara Žiča, učenici
Srednje muzičke škole Stevan Mokranjac Kraljevo , dečji hor
Abraševich iz Kraljeva, kao i glumci kraljevacckog pozorissta Gorica Dinulović, Biljana

Konstantinović I Milomir Nedeljković.

Oni su scenskim prikazom predstaviti Zadužbinarstvo Nemanjića.

Na konferenciji za novinare održanoj u Kraljevačkom pozorištu, Biljana Konstantinović, vršilac dužnosti direktora pozorišta, izjavila je da je zgrada ovog pozorišta u zemljotresu 3. novembra 2010. godine pretrpela oštećenja prvog i drugog stepena i da je prema stručnim ekspertizama potpuno sigurna za upotrebu. Istovremeno, Konstantinovićeva je obavestila javnost da će Kraljevačko pozorište posle pune dve godine, prvu predstavu za svoju publiku odigrati 3.novembra ove godine na dan zemljotresa.
VD direktora je kazala da je tokom protekle dve godine bilo neregularnosti u poslovanju  ove ustanove, i da se one odnose na nenamenski utrošena sredstva dobijenih od donacija za sanaciju pozorišta, kao i na faslifikovanje službenog dokumenta.
Ona je objasnila da je reč o falsifikovanju dokumenta o sistematizaciji radnih mesta, gde je za radno mesto ispicijenta prema falsifikovanom dokumentu,  stavljena mogućnost zapošljavanja lica sa trećim stepenom.
Rajko Čubrić, arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika, objasnio je novinarima da je zgrada pozorišta sigurna za upotrebu, pre svega zahvaljujući čeličnoj konstrukciji. On je naveo da su  stručnjaci prethodna ispitivanja uradili korektno, ali da nije bilo sredstava za opsežna istraživanja.
- Oni nisu imali mogućnosti da uđu u istraživačke poslove opsežnih istraživanja postojeće konstrukcije, ili zbog nedostatka sredstava ili organizacije! Jedna grupa nas arhitekata i građevinskih inženjera koja je radila na mnogim objektima sanacije posle ovog zemljotresa, bila je začuđena kako je moguće da deo pozorišta bude sačuvan, a da ostatak objekta koji pripada hotelu, odnosno restoranu restoranu ,,Pariz” bude izuzetno teško oštećen, rekao je Čubrić.
- Znamo da je 1983.godine odrađena sanacija pozorišta, radovi su izvanredno odradjeni. Kada smo otvorili plafone, pojavila se čelična konstrukcija, koja je zadržala deo probne sale da ne dobije velike deformacije. Što je još važnije, binski deo i portal su sačuvani zahvaljujući urađenoj dogradnji tridesetih godina kasetno armiranom betonskom  konstrukcijom, sa čak predimenzionisanom količinom armature, rekao je Čubrić.
On je dodao da će se uz maksimalni napor i minimalno ulaganje dobiti maksimum sigurnosti, što i jeste princip seizmičke sanacije.  
Miloš Milišić, predsednik Saveta za kulturu Srpske napredne stranke koja je preuzela odgovornost za rad  Kraljevačkog pozorišta i predsednik Komisije za kontrolu sanacije pozorišta,  kazao je da ovu konferenciju za novinare ,,doživljava kao razotkrivanje jedne velike laži”.
Milišić je rekao novinarima da je za projekat sanacije zgrade Kraljevačkog pozorišta potrošeno 7.000 evra.
- Taj ko je potrošio preko 7.000 evra za projekat sanacije zgrade koja ima I I II stepen kategorije oštećenja, moraće da odgovori na to pitanje. Insistiraćemo da se te stvari ispitaju, kazao je  predsednik Komisije za kontrolu sanacije pozorišta.
 - Dve godine smo svi obmanjivani da se u ovoj zgradi ne mogu odigravati predstave. Mogu! Mogle su i 4.novembra da se odigraju.  Zašto to nije bilo, zašto smo grad i svi mi bili u jednoj vrsti obmane, ja ne mogu da vam kažem, to će istražiti oni ljudi čiji je to posao, kazao je Milišić.
On je naglasio da će Srpska napredna stranka će na svim nivoima, pa i na ovom, učiniti sve da se razotkriju sve laži i da je slučaj prijavljen nadležnim organima.
- Ja sad ne znam ko je to uradio, jer nisam policajac, mada me na određenim društvenim mrežama prozivaju kao policajca. Ko je menjao sistematizaciju sam na svoju ruku, gde se delo oko 22, ili 24 miliona dinara sredstava iz donacija. To su namenska sredstva, ne mogu se koristiti drugačije! Zašto pozorište dve godine nije radilo, zašto ne znam koliko godina nisu ubirana sredstva od zakupa restorana i td… , izjavio je Milišić dodavši da ni SNS ni on, neće nikoga goniti i hapsiti, ali da će sve biti urađeno kako bi se stvari isterale na čistac, što je u predizbornoj kampanji i obećano biračima.  
Na konferenciji za novinare je najavljeno da je organizacija obeležavanja Dana streljanih u Kraljevu 1941.godine, 14.oktobra, poverena Kraljevačkom pozorištu i reditelju Miodragu Dinuloviću.

Posle tri godine iskopavanja, arheolozi Republičkog zavoda za zaštitu spomenika su sa istočne strane manastirske crkve otkrili ostatke dve crkve iz XIII  veka, i konačno utvrdili da je bedem oko manastira građen za vreme Stefana Nemanje, potvrdio je danas Beti arheolog Marko Popović.
,,Interesantno je da su ove dve crkve postradale krajem XIV veka, obe su spaljene, nisu nikada obnovljene, na tom mestu više nikada ništa nije građeno, a pronadjeni komadi trpezne keramike biće  preneti na ispitivanje u Beograd.“, rekao je Popović.
Marko Popović je kazao da je zahvaljujući arheološkim istraživanjima ove godine konačno otklonjena dilema, da li je bedem koji opasuje manastir Studenicu iz Nemanjinog vremena, ili je reč o nekom neko starijem utvrdjenju.
,,Mnogo je raznih hipoteza bilo, međutim ove godine su arheološki podaci nepobitno pokazali da je bedem građen istovremeno kada i crkva, a to znači da je Stefan Nemanja zamislio Studenicu kao utvrđeni manastir ssto je dosta neoubičajeno, jer se kasnije u srpskoj praksi nisu pravili utvrđeni manastiri, sve do kraja XIV veka, izjavio je Popović.
On je naveo da su tek krajem XIV veka zbog opasnosti od Turaka, manastiri Ravanica, Manasija i drugi, dobili bedeme.
,,Zbog toga je ovo jedan veoma zanimljiva momenat u kome se postavlja pitanje, šta je nateralo Stefana Nemanju da svoju glavnu zadužbinu opaše bedemima koje predstavljaju pravo utvrđenje, i to je stvar o kojoj ćemo mi mirati da razmišljamo, da proučavamo, ali najbitnije da je arheološki dokazano da je bedem oko manastira Studenica, gradjen u Nemanjino vreme, kazao je Popović.
Prema njegovim rečima, istrazzivanja u manastiru Studenica koje finansira Ministarstvo kulture, ove godine su započeta 15.jula i planirano je da budu završena 15,avgusta.
,,Do tog vremena smo imali sredstva za istraživanje, tako da  ove godine nećemo postići da obavimo kompletna iskopavanja, ali kako smo došli skoro do kraja  verujem da će se iduće godine za mesec, do mesec i po dana, konačno završtiti arheološka istraživanja u Studenici, smatra Popović.
Manastir Studenica je u drugoj polovini XII veka sagradio Stefan Nemanja, osnivač srednjevekovne srpske države, a manastirske crkve, Bogorodičina i Kraljeva crkva sagrađene su od belog mermera i sadrže neprocenjive kolekcije vizantijskih živopisa iz XIII i XIV veka.

ŽIčku hrisovulju, priznanje za ukupno duhovno i kulturno stvaralaštvo  koje se 21. godinu za redom dodeljuje pesnicima u okviru Žicckog duhovnog sabora ,,Preobraženje”,  gradonačelnik Kraljeva Dragan Jovanović danas je uručio Gojku Đogu na svečanosti u manastiru Žiča.
Đogo je u svojoj besedi povodom dodele visokog priznanja kazao kako je pesnikov zadatak da rečima, jedinim sredstvom kojim raspolaže doprinese da svet bude bolji, i da ,,dobro I lepo može biti samo ono što je istinito”.
,,Živimo u vremenima sasvim očajnim, kada nije baš jasno šta ti pojmovi označavaju. Ako njihovo značenje zavisi od različitih gledišta i ako postoji više istina, onda i najveća laž može postati istina, što je nažalost česta pojava, rekao je Đogo dodavši da ukoliko istina zavisi od nekakvih ili nečijih interesa, onda je sila, a ne pravda vrhovni sudija.
 O stvaralaštvu Gojka Đoga govorili su književnik Dragan Hamović i prošlogodišnji laureat ovog priznanja, pesnik Ivan Negrišorac koji je podsetio de je  zbirkom pesama  ,,Vunena vremena” objavljene 1981.godine Đogo ,,odlučno zaoštravajući političko ideološku izazovnost  sopstvenog diskursa bio poslat u zatvor”.
- Tada je postalo više nego jasno da se u istoriji sprske kulture on upisao u povlašćeni krug pisaca koji su robovali zbog onoga što su rekli I činili, našavši se tako u društvu Branislava Nušića, Radoja Domanovića, Ive Andrića, Oskara Daviča, Stanislava Vinavera, Milana Dedinca, Milana Đilasa, Mihajla Djurića i dr.”, rekao je Negrišorac.
Gojko Đogo je rođen 1940.godine u selu Vlahovići kod Ljubinja u Hercegovini, diplomirao je opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, objavio je zbrike pesama ,,Tuga pingvina”, ,,Modrica”, ,,Kukuta”, ,,Vunena vremena”, ,,Izabrane nove pesme”, Crno runo”, ,,Kukutin vrt” i knjigu eseja, ,,Poezija kao apel”.

Besedom novog ministra kulture Bratislava Petkovića,  u Narodnom muzeju u Kraljevu svečano je otvoren 21. Žički duhovni sabor "Preobraženje"
Citirajući Nadeždu Petrović Petković je kazao da "ako budemo svoji, bićemo i svetski", pozivajući da se seldi primer svetlih predaka koji su gradili Žiču i prilikom te gradnje uspeli da ostanu svoji, a ne samo puka kopija Vizantije.

Program manifestacije koja se 21. put zaredom održava u Kraljevu i manastiru Žiči kao duhovni sabor pod nazivom "Preobraženje" do 19. avgusta najavio je Narodni muzej u Kraljevu gde je posle proglašenja početka Žičkog duhovnog sabora, otvorena izložba "Zograf".

Izložbu radova članova Društva umetnika "Zograf" (osnovano 1927.godine a zvanično prestalo da postoji 1940. godine) koju čini 35 originalnih umetničkih dela iz četiri muzejske ustanove Srbije: Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Muzej Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu i Galerija Matice srpske u Novom Sadu, otvoriće kustos MSU Žana Gvozdenović. Stalni ili povremeni članovi "Zografa" bili su slikari Živorad Nastasijević, Vasa Pomorišac, Zdravko Sekulić, Svetolik Lukić, Josip Car, Radmila Milojković, slikar i scenograf Stanislav Beložanski, vajar Ilija Kolarović, arhitekte Branislav Kojić i Bogdan Nestorović.

Prve saborske večeri Nikola Kusovac je otvorio izložbu ikona autora Bojana Miljkovića a muzička grupa "Beogradska čaglija" održaće koncert u Narodnom muzeju u Kraljevu. U petak uveče, na istom mestu posetioci Sabora slušaće pesnička kazivanja dobitnika ovogodišnje "Žičke hrisovulje" Gojka Đoga, Bratislava R. Milanovića i Vladimira Dimitrijevića.

U subotu, 18. avgusta pre podne o poeziji Đoga u Narodnom muzeju govoriće eminentni poznavaoci savremene srpske poezije: Jana Aleksić, Đorđije Vuković, Jovan Delić, Vasilije Domazet, Svetozar Koljević, Radivoje Mikić, Ivan Negrišorac, Želidrag Nikčević, Bojana Stojanović Pantović. Istog dana uveče u dvorištu Adžića kuće održaće se pesničko veče na kome će učestvovati Alen Bešić, Dragan Bošković, Ljubinko Dugalić, Kajoko Jamasaki, Dragan Jovanović Danilov, Vojislav Karanović,Vladimir Kopicl, Tomislav Marinković, Jovanka Stojčinović Nikolić, Enes Halilović.

U nedelju, 19. avgusta, na Preobraženje, u manastiru Žiča biće uručena "Žička hrisovulja" ovogodišnjem dobitniku pesniku Đogu.

 Na drugom Internacionalnom jazz festivalu "JAZZIBAR" u Kraljevu,druge festivalske veceri nastupili su Reut Regev R*Time kao i JAZZ TRIO - Misa Blam, Igor Malesevic, Leonid Ptaska, Roj Jang i kao posebno iznenadjenje Stjepko Gut.