spacer.png, 0 kB
    Wetter Ostsee
BETA vesti

Find more about Weather in Краљево, RB
Click for weather forecast

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Komentar
Da li je Srbija normalno društvo?
Napisao Dragan Pajović   
ponedeljak, 04 april 2011 21:39

Први утисци које странац или Србин који живи у иностранству стекне када дође у Србију су опуштеност и гостопримство. Све делује ненаметљиво, спонтано, углађено и срдачно.

Opširnije...
 
Време за промене
Napisao P.M.   
subota, 19 mart 2011 21:59

Време за промене

Опомена кроз кризе које су све учесталије је све више и било би логично да се осмисли, превагне и наметне нов друштвени систем заснован на интересу свих житеља планете.

Opširnije...
 
Diplomatija i Nove tehnologije Informacije i Komunikacije
Napisao Dragan Pajović,dopisnik iz Pariza   
subota, 26 februar 2011 23:57

 

Београд, 24/02/2011. (Сврха) - Дипломатија и Нове Технологије, Информације и Комуникације

На планети више нема шефова држава кова великана који су управљали судбинама милиона у двадесетом веку и чији помен је имена  изазивао и код сународника и код житеља других држава,  поштовање и лично задовољство да се са таквим величинама дели суживот у истом временском периоду. Такви су људи израстали, борили си и стварали, првенствено за друге и ако су остали у памћењу, то је првенствено  ради алтруистичког наступа супротног од   доба индивидуалне промоције које влада данас.
Великани протеклог века су имали и сараднике који су се прославили својим ставовима, наступима, мишљењима. Сећамо се или научимо млађе да је постојао друг „ Њет „ који је свој незахвални и ненадмашми надимак добио неприхватањем ниједне супарничке понуде на међународној сцени.
И Србија је свету поред великана на највишим функцијама или наследним правом, Гн-а ПАШИЋА или Краља ПЕТРА 1 КАРАЂОРЂЕВИЋА дала и  прослављене сараднике, у различитим периодима.  Приповедача, о колико актуелног и данас након 100 година, Гн-а НУШИЋА као амбасадора у Приштини, при Турској царевини са почетка двадесетог века, па једног ДУЧИЋА или касније ЦРЊАНСКОГ.
Онда је дошао период владавине и дипломатије с брда и с дола. Не значи то да се није знало ко и шта ради већ да су се дојучерашњи чобани, по Другом Светском рату нашли на највишим функцијама убеђивачком политиком совјетских тенкова и дијалогом цеви и потиљка.
Данас су на власти у већини држава на свету људи који се труде да у четворогодишњем или петогодишњем периоду оставе што бољи утисак за још један мандат. То се зове уговор на одређено време, а састоји се у сакупљању бодова и њиховој инструментализацији у времену.  Сарадници су им сличног кова, а дипломатија је са часним изузецима поверена људима  чији гафови освежавају суморну свакодневницу  житеља наше планете.
Тако се амерички службеници секретаријата иностраних послова, већ дуже  подсмевају француском амбасадору у Либији, младом Борису Боалону, који не само својим одевањем и промоцијом својих купаћих костима у медијима деградира слику дипломата већ и ставовима и изјавама о својој улози у ослобађању бугарских медицинских сестара у поменутој земљи у причи коју млади Боалон представља као своју успешно одиграну мисију, па и изнад улоге шефа француске државе и његове медијске половине. И српска дипломатија повезана са Либијом, земљом чија актуелност отвара ударне стране медија  с краја фебруара 2011, има својих гафова. Исти американци тврде, потврђује Викиликс,  да је српска дипломатија била умешана у проток информација на линији Триполи – Вашингтон.
Са друге стране, иста је ушла у фазу конструктивног рада. Ако мало зачепркате по информативним средствима југоисточне Азије, наћи ћете вест да вијетнамска политика чврсто стоји на позицији сарадње са Србијом и подршке истој у одбрани интереса у својој јужној покрајини. Зашто је то битно ? Па зато што је Вијетнам будући економски змај Азије. Од двехиљадите се рачуна економско полетање ове земље Јужних Вијета који су трећи произвођач и извозник пиринча у свету, а америчко тржиште снадбева са четвртином нафнтих потреба баш из земље Вијета која им је нанела и највећи војно – политички пораз у историји.
Некада су догађаји о променама стизали недељама, месецима и годинама касније. Француска буржуаска револуција је таласала планетарним сазвежђем годинама након котрљања Лујеве главе са гиљотине јер је бекство кочијом било спречено од стране револуционара, док данашњи Лујеви авионом остављају иза себе државе  у којима су владали и одлазе у избегличку будућност, а свет то посматра као забавни риалити програм бавећи се свакодневницом.

 
Skretničari: Vratimo Srbiju sa sporednih šina
Napisao Dragan Pajović,dopisnik iz Pariza   
subota, 19 februar 2011 19:54

Београд, 19/02/2011. (Сврха) - Глобални опоравак ?

Скретничари : Вратимо Србију са споредних шина

Спустити инфлацију са садашњих 10.3% на 4.1%,  по договору са ММФ-ом је равно решењу квадратуре круга.  Српска влада се налази између чекића (  легитимних потраживања штрајкача ) и наковња ММФ – а који чврсто стоји на својим позицијама. Елем, зар то и није улога наковња ?

Opširnije...
 
Sa francuskih trotoara - Kojim putem
Napisao Dragan Pajović   
sreda, 13 oktobar 2010 19:32
Nove Tehnologije Informacija i Komunikacija su svele planetu na obim svetskog sela. Sve je blizu, sve je pristupno i dostupno, sve je na domak ruku, a ipak tako daleko. Svetski centri moći i zabava su nam se približili, ne da bismo ih sustigli, već da bi na nama uvećali svoj kapital. Kapital koji se istrgao iz ruku vlasnika i prati svoju logiku. Da se umnoži.  I ne samo kapital. I priroda se istrgla  i prati svoju logiku. Da se očuva.  Čovek je ostao usamljen i u čudu. Između neukrotive prirode koja počinje da uzvraća udarce i nezasitog kapitala, mehura koji se širi. A kapitalu je priroda potrebna. Kao što je i prirodi potreban kapital.
Predsednik FED-a, Američke Centralne Banke, Ben Bernanke je 24. septembra u svom izlaganju na Princtaunu u Nju Džersiju, krivicu i odgovornost za poslednju svetsku finansijsku krizu svalio na menadžment i samo inženjerstvo ekonomije, oslobađajući odgovornosti strukturalne i konjukturalne odnose u ekonomiji, a ekonomiju kao nauku vratio u centar zbivanja, pružajući odgovor nobelovcu Polu Krugmanu,   koji   insistira      na „ zaslepljenosti ekonomista „ optužujući na taj način svoje kolege da nisu sposobni da shvate ograničenja  ljudske racionalnosti koja poseduje granice koje kapital nema i da taj rascep prouzrokuje naduvavanje mehura i njegovo rasprskavanje, tojest stvaranje kriza. Krugman u svom tekstu, objavljenom u septembru 2009. Pod naslovom „ Kako su ekonomisti mogli toliko da pogreše, „ ocenjuje da su svetske berze nesavršene strukture i da se ekonomija mora osmisliti iz baza.
Iako priznaje da SAD, a samim tim i svet još nisu izašli iz poslednje finansijske krize, uprkos izjavama političara namenjenim glasačkim telima, šef američke centralne banke, Ben Benbarke izjavljuje da se kriza više ne širi i da je Krugman preterao u svojim kritikama.
I oni koji kritikuju i drugi koji teše besplatno i neodgovorno mogu da pune štampu svojim izjavama jer za njihova života malo se koja teorija može proveriti, pa i da stanu pred stub odgovornosti, u ljudskom faktoru, elementarnim nepogodama i nepredvidivim kriznim situacijama naći će odgovore za svoje promašaje.
No, za to vreme, finansijska kriza, poput virusa razara i ono malo zdravih tela koja su opstala, obradivu zemlju.
Sklop prehrambene i finansijske krize u svetu je doveo do pohlepe za obradivom zemljom tako da se države, privatni giganti prehrambenog sektora i privatni investitori, čitajte „ kapital „, utrkuju da na 99 godina i nekoliko evra po aru godišnjeg zakupa, iznajme sve veće površine obradive zemlje u Africi, Aziji i Istočnoj Evopi ostavljajući najmnogoljudnije zemlje, čije je stanovništvo i do 90 procenata agrarnog tipa bez sredstava za prehranu i opstanak i stvarajući armije gladnih čiji će pohodi ka bogatim, razvijenim zemljama u budućnosti, ojačani dozom verskog fanatizma opustošiti svetleće svetske avenije i trgovinske centre  zapadne Evrope i Severne Amerike, poput Huna i Avara u proteklim vekovima da bi na ognjištima zapadnjačkih dostignuća arogantnog ljudskog uma sagradili kolibe od trske i započeli novu civilizaciju.
Spreg oholosti i bezobrazluka je u prirodi pobednika. Zna to Milutin iz vremena kada je bio sklonjen od strane onih koji su u maloj razmeri u odnosu šta se danas u svetu sprema odvojili zemlju od ruku koje je obrađuju i ispraznili stolećna ognjišta. Preživeo je i danas se pita vredi li život samo za preživljavanje, osluškujći šta se iza brda valja.

Dragan PAJOVIĆ
Sa pariskih trotoara, nekog septembra tekuće 2010
 
Hronika pariskih trotoara - JANJIČARI
Napisao Dragan Pajović   
četvrtak, 30 septembar 2010 14:06
Rođen u Turskoj, Smirna, gde mu je otac službovao daleke 1929. godine, Eduar Baladir, prvi ministar u poslednjoj kohabitacionoj vladi Fransoa Miterana od 1993. do 1995. bi prema francuskom zakonu, koji pripadnost naciji određuje po mestu rođenja,  trebao da bude Turčin.
Nakon neuspeha na predsedničkim izborima 1995. godine sa osvojenih 18,58 odsto glasova u prvom krugu, Baladir se povlači iz aktivne političke aktivnosti i osniva komitet za osmišljavanje i predlaganje modernizacije i uravnoteženje institucija Francuske Republike i reforme lokalnih samouprava. Sličnih komiteta je mnogo u Francuskoj i u velikom broju služe za lobiranje i kao paravani za finansijsku podršku određenim političkim strukturama.
Eduar Baladir je bio i prvi mentor aktuelnom predsedniku Francuske Republike, Sarkoziju.
U sve zategnutijoj situaciji u kojoj se nalazi političko angažovanje vladajuće većine na čelu sa predsednikom Sarkozijem, a o čemu smo imali prilike da prethodno obavestimo čitaoce : pad poverenja građana u Predsednika i Prvog Ministra, porast nezaposlenosti, porast nesigurnosti, socijalna kriza povodom reforme penzionog sistema, žrtve u redovima francuskih vojnika angažovanih u Avganistanu, proterivanje istočnoevropskih Roma iz Francuske, bezbedosna situacija u Parizu i najavljivanje atentata širokih destruktivnih razmera, otmice francuskih građana u Africi, Aziji i Južnoj Americi, pogoršanje odnosa na tradicionalnoj transverzali Pariz – Berlin, Eduar Baladir se oglasio intervjuom u Mondu o neizbežnom krahu Evropske Zajednice sačinjene od 27 članova usled neusklađenosti socijalnih sistema.
Baladir poziva evropske partnere na lucidnost po pitanju pravnih i socijalnih sistema dvadesetsedmorice i savetuje ih da bilo mudro da svaka buduća kandidatura bude zamrznuta dok pomenutih 27 ne budu uhvatili korak sa reformama i dok se ne usklade socijalne i pravne razlike, a dotle ako treba i zatvoriti granice i promeniti uslove pristupa Evropskoj Zajednici.

Ovakav stav Baladira nije manjinski u EZ i pod tegom nerešenih unutrašnjih i spoljnih problema, mnoge vlade dvadesetsedmorice razmišljaju o stend baju u priključivanju novih članova.
Šta to znači u realnosti ? Da li vi stvarno mislite da Srbija čeka u hodniku EZ zbog Mladića, Hadžića i Kosova i ako bi se to za dan rešilo, vrata EZ bi nam bila širom otvorena ?
Već godinama se u EZ sa pažnjom prate kretanja u Srbiji. Sijaset izglasanih zakona u skladu sa evropskim ne mogu da prevare dvadesetsedmoricu. EZ zna da Srbija nije spremna i od nas očekuju one reforme i podsticaje koje bi uistinu pokazale zrelost društva i pripadnost jednoj zajednici : ravnopravnost polova, odnos prema radu, ravnopravnost pred zakonom, slobodu štampe i mišljenja...
Ne znači da su u EZ sva ova ili druga pitanja najsrećnije rešena, ali do daljnjeg, ova vlada Republike Srbije teži da odvede zemlju u zagrljaj EZ, a ne suprotno.
A ko zna, možda i Milutina pitaju da li smo spremni. Voleo bih da ga izbegnu jer znam da nije voljan da se šeta po EZ smatrajući je prolaznim nužnim zlom, a i njegova iskrenost bi skupo koštala evro zaljubljenike jer bi Milutin ispričao evropljenima kako mu se jedna domaćica, u petak, polazeći na pijacu,  u prolazu poverila da u Srbiji nema problema za zaposlenošću. Radna mesta do mile volje.Navali narode !!!
 
Sa francuskih trotoara - FERDTREJD ili Solidarna trgovina
Napisao Dragan Pajović   
nedelja, 19 septembar 2010 15:04

 

Opširnije...
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 Sledeća > Kraj >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Copyright © 2005 - Your Company Name - design my rockettheme.com spacer.png, 0 kB