spacer.png, 0 kB
    Wetter Ostsee
BETA vesti

Find more about Weather in Краљево, RB
Click for weather forecast

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Poslednji čuvar sajdžijskog zanata u gradu na Ibru
Napisao D.M.   
nedelja, 07 decembar 2008 21:59

Mnogo lepih veza između nekadašnjih kraljevačkih momaka i devojaka izrodilo se iz onog trivijalnog pitanja „izvinite, koliko ima sati“, postavljanog nekada slučajnom prolazniku na ulici. Pojedine su se završavale i brakom. Imati sat na ruci u takvom momentu bilo je presudno. Pažljivo je čuvan i kada bi se pokvario, nošen je na popravku u jednu od brojnih časovničarskih radnji. Vremenom, zbog pojave jeftinih digitalnih satova i mobilnih telefona mnogi časovničari su pozatvarali svoje radionice.  Jedini koji nije ustuknuo pred modernom tehnologijom, uporno nastavljajući da popravlja mehaniče časovnike, jeste Radojica Pešić, poznatiji kao Cisko, vlasnik poslednje sajdžijske radnje Kraljevu.

Cisko je sin pokojnog Branka Pešića, čuvenog kraljevačkog sajdžije. Od oca je počeo da uči zanat kao dečak, sa dvanaest godina života. Danas ima šezdeset tri godine, i još uvek u ulici Miloša Velikog u centru grada  popravlja mehaničke satove.
- Nedeljno popravim samo tri-četiri. Uglavnom ih donose naši stari  prijatelji. Navikli su da ruci nose sat sa kazaljkama i na navijanje. U kući drže budilnike sa federima, i ja im sa zadovoljstvom izađem u susret, priča Cisko dok uslužuje jednog takvog mušteriju.
Navikli su stari Kraljevčani da šetajući gradom, zavire u radnju Pešića, razmene s’ vrata po koju reč sa Ciskom i odšetaju dalje. Sa ovim malim ritualom će, nažalost, uskoro morati da se oproste. Poslednji kraljevački klasični majstor časovničar, do kraja godine će otići u penziju.
- Nije šala raditi ovaj posao punih pedeset godina. Savili mi se prsti od stalog napora, oči umorile i više ne mogu. Radiću još ja kod kuće, ali samo koliko mogu, za svoje potrebe i prijatelje. Došlo vreme da „svi znaju koliko je sati“, i da se ja odmorim od satova, kaže Cisko sa setom.
Ipak, majstor ostaje majstor i kada njegov zanat odumire, pa i kada se bliži kraj karijere. Sa ljubavlju otvara vrata magacina i ponosito nam pokazuje uredno spakovane delove za sve vrste mehaničkih satova.
- Evo, tu ima delova za još 100 godina rada. Alat, takođe nije problem, samo nema više časovničara. Radnja se mojim odlaskom zatvara, pomirljivo govori stari časovničar, ponosit na sina Petra, elektro inženjera, profesora u Tehničkoj školi, sportskog radnika i jednog od najomiljenijih mladića u Kraljevu. Posle očevog penzionisanja, on će na mestu sadašnje radnje razviti neki drugi posao.
- Mom dedi i ocu svaka čast, što su porodični zanat sačuvali. Ponosim se njima, ali činjenica je da nema više koristi od časovničarskog posla. Zna se da se na brodovima sa dalekog istoka, satovi sklapaju još tokom plovidbe ka odredištima. U lukama ih trgovci kupuju na tone, a zatim se u kineskim prodavnicama kod nas prodaju za 300 dinara po komadu. Kada se pokvari takav sat, baci se i odmah kupuje novi, objašnjava Petar u očevoj radnji.
Cisko se slaže sa sinom, ali ne odustaje od priče o nekadašnjim kvalitetnim statovima. Pokazuje nam jednu „doksu“ iz 1926. i jedan „lonžin“ iz 1903.godine.
- Pogledajte ovaj sa sedam izgraviranih Gran prija. Takvi satovi su se nekada izlagali na sajmovima, i svi su po protokolu dobijali gravure o priznanjima. Ovo je jedan takav, i nepogrešivo radi i sada. To su bile mašine, i ni jedna tehnologija ih ne može prevazići, rekao nam je ispraćajući nas iz radnje, na koju će uskoro staviti katanac, njen vlasnik Radojica Cisko Petrović, poslednji sajdžija za mehaničke satove u Kraljevu.

 

Sat kao statusni simbol

Poslednji kraljevački sajdžija se seća vremena u kome je dobar sat na ruci određivao i status osobe koja ga nosi.
- To vam je isto kao sad sa mobilnim telefonima, jer ko ima bolji i moćniji telefon, jasno je da ima i više para. E, tako je isto bilo sa satovima. Sećam se, krojači su šili muški prsluk sa malim džepićem za sat na lancu. Gospoda bi ih posebnim manirom vadili iz džepa, što je u društvu ostavljalo utisak. Dame koje su imale sat, išle bi kod fotografa stavljajući u prvi plan ruku na kojoj se nalazi. Danas više toga nema, sa setom priča Cisko.

Ništa nije slučajno

- Baš danas se navršava punih šest godina od kako je moj otac umro, a ja govorim za novine o njemu i o sebi. Drago mi je da neko napiše i neku reč o nama dvojici. Pitam se, kako baš na današnji dan da dođete u moju radnju, pita se Cisko.
On je ubeđen i da „svako zašto, ima svoje zato“
- Ma, ništa se slučajno ne događa, verujte mi, pa ni ovaj naš susret.

 
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Copyright © 2005 - Your Company Name - design my rockettheme.com spacer.png, 0 kB