spacer.png, 0 kB
    Wetter Ostsee
BETA vesti

Find more about Weather in Краљево, RB
Click for weather forecast

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Turistički i duhovni mir na Rudnu
Napisao D.M.   
nedelja, 12 jun 2011 22:59

Na 1.100 metara Kvadratnih, manje i više, prostrla se visoravan Rudno, od kako sam čuo za nju, a tome ima dobrih četrdeset godina, da uhvati korak sa vremenom i krene pravim turističkim vodama. Od tih sedamdesetih  godina do danas mnogo se toga promenilo…Napravljen je put od Brvenika do Rudna, telefonske veze i Internet veze su uspostavljene, ali, kao što rekoh na početku, mnogo toga je ostalo u pokušaju.

- Možda je i dobro što u ovu lepotu nije ništa investirano tako da je priroda gotovo netaknuta, a Rudno ostalo vazdušna banja, zaključuje jedan od novinara koji se sa grupom koleginica i kolega obreo na Rudnu u okviru akcije Medijski dani koji je u okviru jednog od svojih projekata koji radi u saradnji sa Evropskom unijom sprovela Nacionalna mreža za ruralni razvoj.
Dragan Radovanović, idejni tvorac projekta upoznaje novinare sa preobražajem Rudna tokom poslednjih godina, jer je broj noćenja tokom godine dostigao šest hiljada što je prvi znak da je seoski turizam ovde počeo da se oporavlja, posle proteklih ratova, kriza…On i Ivan Vilimonović, predsednik Udruženja seoskih domaćina nabrajaju prednosti koje je organizacija donela Rudnu. Stoji činjenica da je 26 šporodica podnelo zahteve za registraciju domaćinstava za bavljenje seoskim turizmom, a da je njih 12 ispunilo potrebne uslove.
Dok obilazimo jednu od pešačkih staza, obeleženu žutom bojom, koja nije jedna od onih najtežih i strmih, Ivan Vilimonović nas odvodi do crkvice Nikoljače u obližnjoj šumi, koja uvek otvorena, čeka posetioce.
- Od preko 65 kilometara obeleženih pešačkih staza, najčešće turiste vodimo ovom, žuto obeleženom stazom, koja je ilustrovana i tablama krupnih životinja, ptica, insekata, gljiva, gmizavaca … koji se mogu susresti na Rudnu, kaže Ivan.
U samom Rudnu, u koje posle pogleda sa vidikovca silazimo posle laganih “kondicionih priptrema”, izgladneli i žedni, u aranžm,anu Rastka Miloševića i njegove porodice, čeka nas obilan seoski ručak u kome prednost dajemo pastrmki, gulašu od pečuraka lisičarki i rudnjanskoj proji. Kad špominjemo proju, napomenimo da na Rudnu osim dobrog krompira koji se ponovo uveliko gaji jer je konačno dobio pristojnu cenu, postoje povoljni usklovi za gajenje ovsa, raži, a posebno heljde.
Od Ivana saznajemo da su vožnja biciklom na 7,5 kilometara staza, pecanje pastrmke i lov, discipline koje mame turiste na ovu visoravan. Međutim, obilje raznovrsne hrane, smeštaj u brvnarama sa potpunim konforom, šetnje i mir koji je prisutan u svakom kutku, postali su jedinstveni upravo zato što su domaćini koji se bave seoskim turizmom, tihi, neprimetni i nenametljivi.
Za “gazdaricu” u čijoj smo brvnari prenoćili, nismo do samog polaska znali da je vlasnica kafane i da redovno prati sajmove poljoprivrede kako bi zadržala vodeće mesto u pripremi zdrave hrane. Milijana Šekler, čiji suprug Bogoljub je nastavnik ruskog jezika u brveničkoj školi, u svojim brvnarama sa četiri apartmana naplaćuje pun pansion od 2.500 dinara, a u domasćinstvu porodice Šekler Oni imaju i etno restoran Beli bagrem, koji je takođe na raspolaganju gostima.
U blizini Rudna je još jedna crkvica, koja je obnovljena zahvaljući Milinku Andriću iz ovih krajeva, koji je došavši jednog leta iz dalekog Čikaga poželeo da je ponovo vidi u starom izdanju.
- Samo za projekat Zavod za zaštitu spomenika kulture je tražio i dobio oko 10.000 eura, priča nam Ivan Vilimonovič, objašnjavajući napore i izdatke koje su donator i meštani imali  dok su u starom izdanju ugledali bogomolju u kojoj su se prema predanjima ponajviše okupljale žene…
Cela priča o Rudnu bi imala daleko manju težinu kada nebi pomenuli da na putu do njega preko Brvenika  ne leži zadužbina Jelene Anžujke, prelepi manastir Gradac. Obilaskom ovog zdanja u vremenu kada je njegovo sestrinstvo imalo popodnevni odmor, u još uvek prisutnom dubokom miru i tišini, ni slutili nismo da će nas u Ibarskoj dolini, dolini srpskih kraljeva, negde između Ušća i Polumira, iz letargije probudioti grad kloji je bio tolikop krupan i snažan da je ostavio upečatljive tragove na karoseriji vozila mini busa kojim smo putovali.

 
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Copyright © 2005 - Your Company Name - design my rockettheme.com spacer.png, 0 kB