Да ли је Србија нормално друштво ? Онолико колико је нормалност општа прихваћеност људских начела која владају у земљама где Срби теже, није. Јер да јесте, зар не би прихватила позитивне примере, а одбацила негативне. Први принцип нормалности би био одбацивање окова прошлости.
Остаци негативне прошлости се могу наћи и у другим друштвима, али су искорењени принципи и ти појединачни примери само потврђују то правило. У српском друштву је супротно. Оно и данас почива на механизмима и идејним структурама апсолутистичког комунизма.
Немачка, Италија и Јапан су након пораза у Другом Светском Рату извршиле деназификацију и придружиле се напредним друштвима. Чешка, Мађарска и Румунија су извршиле декомунизацију након рушења комунизма и сврстале се у ред европске заједнице. У Србији су полувековни унесрећитељи без извршене „ самокритике „ окренули шубару и нашли се у свим структурама власти.
Ако смо знали да критикујемо Словенце и Хрвате који су после Првог Светског рата, наметнутом нам Југославијом прешли на победничку страну, када ћемо да критикујемо, сменимо, оптужимо, осудимо и затворимо оне који су активно или пасивно учествовали у комунистичкој окупацији Србије, када ћемо да извршимо декомунизацију, када ћемо да направимо први корак ка нормалности ?

Svrha