spacer.png, 0 kB
    Wetter Ostsee
BETA vesti

Find more about Weather in Краљево, RB
Click for weather forecast

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
U domu Rada Erca preci maju svoje mesto
Napisao D.M.   
sreda, 29 septembar 2010 19:45

Malo je ljudi u Srbiji poput Rada Erca iz Kraljeva, koji predmete svojih predaka ljubomorno čuva od zaborava. Ovaj fakultetski obrazovani čovek sa suprugom Evicom i dva sina Velizarom i Vladimirom u delu grada zvanom Grdica, bukvalno živi u kući-muzeju u kojoj svaki ćošak  podseća na njegove Erce poreklom iz Ušća. U svojoj malenoj stolarskoj radionici u dvorištu, Rade godinama jednom po jednom predmetu koji su pripadali dedi Radovanu i ocu Velizaru, vraća stari sjaj i čini ih još lepšim.

- Još 1930.godine moj deda Radovan od druga iz vojske Blagoja  je kupio ovo imanje da bi bili jedan pored drugog. Ja sam ga nasledio, a otac Velizar po kome moj stariji sin nosi ime, nije živeo dugo i umro je u 55 godini. Od njih mi je ostalo mnogo starina i trudim se da ih sačuvam, priča nam Rade dok zagledamo stari plug smešten u centralnom delu dvorišta.
              
 - Vidite, ovaj plug je moj deda dobio kao ratnu odštetu posle Prvog svetskog rata u kome je vojevao. To je tada, pre više od 90 godina  bilo čudo od tehnike. Plug je imao broj, na njega se plaćao porez i u stvari bio poljoprivredna mašina kao što je sada traktor. Eto, deda ga sačuvao, a ja nastavio da ga čuvam. Sredio sam ga i svi koji dođu u moje dvorište prvo njega zagledaju, ponosito će naš domaćin.
                
U šetnji dvorištem nailazimo na mali stog sena i šarenu dvokolicu sa drvenim točkovima. Rade nam reče da se bez obzira na zvanje, znanje i moderna vremena, nikada neće odreći svog seljačkog porekla i da su ovo simboli koji na njega podsećaju.
               
Gospođa Evica, takođe rodom iz ušćanskog sela Predole, diplomirani politikolog, poziva nas u kuću na slatko od višanja i kafu. A, u kući, ambijent kao u nekoj svetskoj antikvarnici, ali na srpski način. U oči prvo pada interesantna škrinja u duborezu.
                
- Nećete verovati, to je bio običan stari vojnički sanduk mog tasta Milomira Obrenovića, inače gardijskog vojnika JNA. Ali, kruškovo drvo od koga je rastauriran na ovom imanju zasadila je moja baba Stanka pedesetih godina. Nisam želeo babinom osušenom kruškom da podlažem šporet, priča Rade. 
                
Dok otvara sada prelepi vojnički sanduk prepun starih fotografija, među kojima su najveće one sa venčanja njegovih dede, babe i roditelja, pomislismo na bezbroj starih predivnih kredenaca, kreveta, stolova i stolica u doborezu, požutelih retuširanih slika, koji su u zemlji Srbiji u trci za modernizacijom završavali završavali u šporetima.
Iz hodnika nas poziva Rade, koji to nije dozvolio. Pokazuje još jedan komad kome je produžio trajanje.
              
- Ovo je motovilo za vunu moje majke Darinke koja je radila ćilime. I njega sam restaurirao i u radnom je stanju. Celog sam ga rasturio, ponovo sastavio, i oplemenio.
                
Kuću Rada Erca napuštamo prepuni utisaka. Uz domaćina nas prate prate i likovi sa fotografija predaka uramljenih njegovom rukom. Rastajemo se na kapiji koju je Rade napravio u seoskom stilu. Još jednom se osvrćemo uz uzdah i pomisao, da je više Eraca u Srbiji drugačije bi bilo!

             
Poreklo nema cenu

            
- Dok u svetu ljudi kupuju poreklo ne bi li napredovali, Srbi su skloni da ga bace u zaborav. Tek kada dođu u neke godine, počnu da se prisećaju svojih predaka. Ja sam oduvek znao svoje korene i to prenosim na svoju decu. Svaka stvarčica mojih predaka u ovoj kući ima svoju priču. Znam ih napamet! Poštovao sam i slušao starije dok govore. Na ovaj način, uz sećanja na njihove reči i dela, uz stvari koje su davno koristili, oni i dalje žive u mojoj kući, smatra Rade Erac.


               
I sinovi očevim stopama

               
- Mladji Radov i Evicin sin Vladimir već pohađa srednju Umetničku školu, restauratorski smer. Stariji Velizar, studira ekonomiju i nedavno mu je posmatrajući svog oca,  sinulo da napravi biznis plan na temu restauracije starih predmeta.
               
- To je na dugom štapu, ali ko zna? Možda jednog dana u ovoj zemlji neko shvati da bez čuvanja istorije nema ni dobre budućnosti. Međutim, ovo što ja radim nije posao. To je samo čista ljubav i duboko poštovanje prema onima bez kojih ni mene, niti bilo koga od nas ne bi bilo, zaključuje Rade.

 

 
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Copyright © 2005 - Your Company Name - design my rockettheme.com spacer.png, 0 kB