spacer.png, 0 kB
    Wetter Ostsee
BETA vesti

Find more about Weather in Краљево, RB
Click for weather forecast

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Sa pariskih trotoara - Mostom savesti ljudske
Napisao Dragan Pajović   
utorak, 08 jun 2010 13:38
Za KV Online, specijalno iz Pariza Dragan Pajović, novinar, pisac i Kraljevčanin

Пара докси су свакодневница Париза. Гламур и блинг-блинг на једној страни, глад и борба за живот на другој. Блинг - блинг је кованица настала од доласка Саркозија на место председника Француске Републике. За неупућене, пуно име и презиме француског председника је Никола, Павле, Стефан САРКОЖИ де НАЂИ БОЧА. Порекло, мађарска пушта и околина Балатона. Блинговање је звук који се чује док џогира булоњском шумом, а долази од сатова, ланаца, ланчића и наруквица којима се кити као влашка млада. Улазак света у еру глобализације и светска финансијска криза су само видљиви делић ајсберга чија је маса пропорционално једнака армији несрећних. О глобализацији и кризи ћемо накнадно из простог разлога што времена имамо и сувише за тако "лепе" теме које ће нас надживети пошто више нису у питању кризни финансијски удари као 1929. или 1973. већ  ледено доба економије из које хомус глобаликус и поред сазнања о фуцију, каку, даксу или дау џонсу неће изаћи до следећег отопљења.

 

      За то време, на париским тротоарима гуркају се пушачи протерани из свих, па и кафанских просторија, бескућници или лоше окућени и туристи који митраљирају најновијим дигиталним апаратима. Иако је још пре 20. година право на становање институционализовано и уклесано у мермер рекли би упућени, по подацима  француске администрације око 3 милиона бескућника или особа са нерешеним стамбеним питањем боре се сваконоћно да негде преспавају и дочекају нови дан.  Принципи закона ДАЛО од 5. марта 2007. године ( закони у Француској носе име предлагача ако су изгласани у скупштини ) гарантују право свакој особи која живи  у континуитету, одрођени број година на националној територији Француске Републике да има кров над главом. Конкретна последица овог закона је амандман изгласан у Сенату о изградњи пола милиона социјалних станова у периоду од 2005 - 2009. године. Реалност је супротна. Ниједна се држава не може похвалити стопроцентним поштовањем закона што је још један од парадокса данашњице, али цифре у Француској су поражавајуће :  рапорт Сената с краја 2008. године одаје бесмислену реалност, од доласка на чело државе Николе Саркозија и промене парламентарне већине, само 24,6 % закона је примењено, а у односу на претходне периоде  ( 1996 - 1997 ), тај је постотак бар дупло мањи, 51,8%. Новинари и опозиција постављају питања на која не добијају одговоре, постоји ли у француској администрацији власт у власти која контролише апликацију закона и по чијој вољи ? Све то не решава стамбена значи егзистенцијална питања милиона грађана. По званичним подацима министарства за стамбена питања, само у Паризу је 136 000 слободних станова у приватној својини.

      Претеча у социјалној борби и за решење стамбеног питања у Паризу је " абе Пјер ", познати католички прота Петар који је напустио овоземаљски живот у јануару 2007. године, а који је  своје битисање посветио најугроженијима. Абе Пјер је још 1949. године основао фондацију ЕМАУС по селу у Палестини где се Господ Исус Христос по хришћанском предању, по смрти 2 пута појавио својим ученицима. Принципи фондације зе заснивају на материјалном сиромаштву и одрицању. Као " бизнис пројект ", како бисмо то данас рекли, фондација окупља најугроженије који сакупљањем свега што је бачено по контејнерима врши изабирање и рециклажу и враћа у циклус за прерађивање, а од далеке 1954. године када се температура у граду спустила на -13 степени и однела на стотине живота међу незбринутима уз фондацију је основано и удружење ЕМАУС које је временом диверсификовало своје акције и борбу : Приступ и право на питку воду у свету, право на лечење, морална економија, право на образовање, права миграната итд. Иако је Француска Република земља са високо развијеном социјалном свешћу, 3 милиона стамбено незбринутих сваке ноћи траже решење где да пресапавају и шта да поједу.

      У свакој земљи је лепо живети када се има. У некима и лепше. Угроженима је свеједно шта се дешава на берзама, да ли им председник носи ролекс на руци, чиме се бави прва дама, који је дневни курсни ток валута и још много што шта. Њихове су бриге конкретне на тротоарима Париза, Сиднеја, Беча или Краљева. Нешто битно се ваља иза брда. Свуда у свету јаз се проширује. Амбис између капитала и незадовољних се попуњава демонстрацијама, бунтовима, терористичким акцијама и индивидуалним терором, а реплика се осликава у куповини социјалног мира, разуђивањем и раслојавањем брига грађана, звецкањем силе.

      Данашњи свет је у ишчекивању. Резултати хладног рата, можемо слободно да кажемо после 20 година нису тако очигледни како су се на први поглед одавали. Победници и поражени колико јуче, сутра ће се наћи у заједничким међународним инстанцама. Глобализација односа није циљ, већ етапа која води ка светској доминацији капитала уоквиреног у светски парламент најспособнијих чија је база демографски раст. Слаби и немоћни, било у социјалним групама унутар држава или саме државне творевине отпадаће као суве гране под налетима ветра. Нерешени стамбени проблеми данашњице, шатори на тротоарима или уз речна корита и склепана картонска склоништа су само увертира будућих недаћа, а само један од гомиле проблема са којима се сусрећу модерна друштва. Има глобализација светских односа и позитиван карактер у смислу " у цара Тројана козије уши " јер данас више ниједан челник не може да каже да није знао, да није видео, да није био упућен и да се крије иза хрпе " не, не, не..." кад већ и деца баратају рачунарима и слободно долазе до информација и оних које им требају, а и забрањених.

      Ангажовати су у борби за решење туђих проблема је гаранција о свести сопствених невоља, а пут од игнорисања до сазнања је увек водио преко једног моста који се зове савест људска и на којем сви, кат тада плаћамо мостарину. И Француска и Србија поред својих нерешених проблема имају развојне оптимистичке перспективе. Француска лежи у позитивној демографији на видику 2050, јаком социјалном ткиву и регулисаним правним односима, а српска у богомданој богатој земљи и отрежњењу под условом да не заборавимо да нам на застави поносно стоји двоглави орао, а не ној са главом у песку.    

Драган ПАЈОВИЋ

Са париских тротоара, неког маја текуће 2010. 

 

 
spacer.png, 0 kB
spacer.png, 0 kB
Copyright © 2005 - Your Company Name - design my rockettheme.com spacer.png, 0 kB